Sport se menjao kroz istoriju zahvaljujući velikim dostignućima žena. Neke od njih bile su žrtve diskriminacije, ali njihova borba i njihova dostignuća doveli su do mnogih promena i postale su inspiracija za buduće naraštaje. Interesovanje za ženski sport je poraslo poslednjih decenija, ali još uvek ima mnogo toga što treba uraditi pre nego što se i u ovoj oblasti postigne prava jednakost.

Od Olimpijskih igara do 21. veka

Sportska takmičenja postoje vekovima. Prve Olimpijske igre su organizovane još u drevnoj Grčkoj, kada se kao vrlina veličala fizička snaga učesnika. Ipak, masovna popularnost sporta u današnjem smislu nije se dogodila sve do druge polovine 21. veka. Do tada je učešće u sportu bilo osigurano za muškarce – od fudbala i košarke, preko tenisa, do gimnastike i atletike. Tek tada su žene, predvođene nekolicinom pionirki među njima, polako ali sigurno rušile barijere, dostizale ciljeve i eliminisale diskriminaciju kako bi postigle nešto što je danas sasvim normalno: da budu grupa devojčica na školskom igralištu koja igra odbojku, majka koja šutira na koš pored svog sina ili strastvena ljubiteljka tenisa koja, prikovana za ekran, prati Novaka Đokovića kako osvaja još jedno finale.

Žene su same krčile put u sportu

Mnoge žene su rušile stereotipe kako bi postigle jednakost ili samo kako bi obezbedile sebi pravo da se bave sportom. Čuvena Ketrin Švicer, studentkinja novinarstva, ostala je upamćena u istoriji sporta upravo iz tog razloga: 1967. godine vodila je mukotrpnu borbu da prevaziđe zabranu koja je sprečavala žene da se takmiče na Bostonskom maratonu. Ketrin  i mnoge druge žene, svojim sportskim podvizima, standardizovale su učešće žena u mnogim sportskim disciplinama. Druge su ušle u istorijske knjige zbog postizanja izvrsnosti, poput gimnastičarke Larise Latinjine koja je osvojila čak 18 olimpijskih medalja.

U poslednjih nekoliko decenija sve više žena se redovno bavi sportom i takođe sve više njih to radi na profesionalnom nivou. Njihova arhiva uspeha, uzorom je obezbedila odgovarajuće naslednike : sve više mladih devojčica takmiči se na klupskom nivou, broj devojčica raste oko 30% godišnje, što je mnogo više od dečaka, tek 7%. To se odražava u broju žena koje dostižu sam vrh u sportu i postaju mentori, budeći tako interesovanje drugih.

Važne žene u istoriji sporta

Mnoge sportistkinje su ispisale istoriju sporta. Neke su to učinile kroz svoje besprekorne karijere, neke su bile pionirke u probijanju granica služeći kao inspiracija i utirući put drugim ženama da krenu njihovim stopama.

Setimo se velike gimnastičarke Nađe Komaneči, čije će ime zauvek biti povezano sa rečju savršenstvo. Sa samo 14 i po godina na Olimpijskim igrama 1976. u Montrealu postigla je ocenu 10, prvi put u istoriji, u vežbi na dvovisinskom razboju. Talenat, balans, fleksibilnost, koncentracija, snaga i mnogo treninga učinili su rumunsku gimnastičarku legendom. Tokom svoje karijere osvojila je ukupno devet olimpijskih medalja i povukla se iz takmičenja 1981. godine, sa samo 20 godina.

Amerikanka Serena Vilijams takođe je vrlo brzo postala poznata zajedno sa svojom sestrom Venus i ostala u vrhu tenisa više od dve decenije. Osvojila je četiri olimpijska zlata i ukupno 39 grend slem titula: 23 u pojedinačnoj konkurenciji, što je rekord i za muškarce, 14 u ženskom dublu sa sestrom Venus i 2 u mešovitom dublu.

Priča o ženama u sportu ne bi bila potpuna bez Alis Koučman Dejvis. Iako je 1900. teniserka Šarlota Kuper postala prva ženska olimpijska šampionka, prošlo je 48 godina pre nego što je crnkinja osvojila zlatnu medalju prvi put. To je uradila Amerikanka Alis u skoku u vis na Igrama u Londonu 1948. gde je preskočila letvicu na visini 1,68 m. Međutim, u svom rodnom mestu, iako su joj priredili doček, skup je bio podeljen za crnce i belce, a  gradonačelnica belkinja je odbila da se rukuje sa Alis koja je napustila ceremoniju na sporedna vrata.

Jeleni Isinbajeva je obezbedila mesto u kategoriji legendarnih sportistkinja. Skakačica s motkom, dvostruka olimpijska šampionka i osam puta svetska šampionka, u tri navrata je proglašena za sportistkinju godine. Mogli bismo dalje da nabrajamo njena priznanja, ali njena decenijska superiornost u toj disciplini je prevazišla rekorde: nije bila samo prva žena koja je preletela pet metara, već je oborila i sopstveni svetski rekord u 28 navrata, na otvorenom i u zatvorenom prostoru, nešto što verovatno nikada više nećemo videti.

U Brazilu je Marta Vijeira da Silva poznatija samo kao Marta, imala dugu i uspešnu karijeru: na klupskom nivou je osvojila bukvalno sve, a sa svojim timom je postigla 111 golova u 131 meču, što je neverovatna brojka. Pored toga, ona je jedina fudbalerka koja je pet puta zaredom osvojila FIFA nagradu za najbolju igračicu sveta, kojoj je osam godina kasnije dodala i šestu.

Naše zlatne devojke

Da nije bilo ovih hrabrih prethodnica u svetu, situacija u našem domaćem sportu ne bi bila takva kakva je danas. I mi imamo velika imena u mnogim disciplinama. Svetlana Kitić Dašić bila je naša najtrofejnija rukometašica i najbolja igračica na svetu. Jasna Šekarić je jedna od najodlikovanijih ženskih strelaca u istoriji sa više olimpijskih i svetskih medalja. Atletičarka Ivana Španović je i olimpijska i svetska prvakinja u skoku u dalj. Milica Mandić je dvostruka olimpijska šampionka i višestruka svetska prvakinja u tekvondou, Ana Ivanović je bivša najbolja teniserka sveta i osvajačica brojnih grend slem titula. A gde su zlatne odbojkašice, na čelu sa sjajnom Tijanom Bošković i Majom Ognjenović? Pa košarkašice, evropske prvakinje, koje Marina Maljković predvodi uspešno godinama i koje nižu sjajna odličja...

Kada pogledamo unazad skor sa Olimpijskih igara, od 15 osvojenih medalja Srbije u Pekingu, Londonu i Riju šest su donele žene: zlato Milica Mandić, srebro Ivana Maksimović, Tijana Bogdanović i odbojkašice i bronze Ivana Španović i košarkašice. Ako ćemo još malo unazad, od devet medalja u Atlanti, Sidneju i Atini četiri su donele žene: Aleksandra Ivošev zlato i bronzu i Jasna Šekarić dva srebra, a u Seulu i Barseloni šest od 15: Jasna Šekarić zlato, srebro i bronzu, košarkašice srebro, a Aranka Binder i par Fazlić–Perkučin bronzu.

Ohrabrimo devojčice da se bave sportom

Kako naglašavaju u Institutu za ženski sport, od velike važnosti je  podsticanje dece na fizičku aktivnost. Kako naše najmladje tako i žene moramo ohrabriti da se što više bave sportom, da im jasno stavimo do znanja koliko dobrog u njihovom životu on može doneti. Zadatak svih treba da bude briga o zdravlju nacije, o budućnosti i o vrhunskim rezultatima na velikim takmičenjima. Kao nikada pre, danas imamo veliki broj izuzetno kvalitetnih uzora među sportistkinjama na koje devojčice mogu da se ugledaju i koje i te kako mogu da nam pomognu u promovisanju i dizanju svesti o važnosti bavljenja sportom.

Ne propustite i:

4 koraka za ostvarenje ambicija u karijeri

Zašto su žene sklonije povredama mišića?

Putni trendovi koji će promeniti vaš svet