Sajber bezbednost – pročitajte osnovno o sajber opasnostima i načinima na koje možete i treba da zaštitite sebe i svoje malo ili srednje preduzeće.
U 2020. godini sajber kriminal je dostigao rekordni nivo. Kod nas i u svetu skoro pa je svako drugo malo i srednje veliko preduzeće imalo posla sa nekim oblikom sajber napada ili čak i pravog sajber kriminala. Velikim delom to je bilo tako zbog pandemije kovida 19 i svega što ju je pratilo – lokdauna, društvene distance, rada na daljinu... Kada su ljudi počeli da rade od kuće, mreže poslodavaca nisu bile dovoljno pripremljene i u kratko vreme sajber kriminal je procvetao.
U 2020. je bilo gotovo 26 miliona pokušaja upada u IKT sisteme od posebnog značaja i drugih incidenata, međutim u 2021. godini taj broj se gotovo prepolovio zahvaljujući tome što su kompanije 2020. poboljšale sisteme zaštite.
Srećom, zasad se ne može reći da je proteklih godina u Srbiji bilo nekog dramatičnog ili tragičnog događaja usprkos činjenici da je bilo nekoliko pokušaja napada na važne državne strateške ciljeve. Više sajber napada bilo je 2022. kada je pokrenut talas anonimnih dojava o postavljenim bombama u mnogim državnim institucijama, dok je početkom januara 2023. zabeležen niz napada na više republičkih institucija.
Tekst u slici: Svakih 39 sekundi u Srbiji se dogodi jedan sajber napad.
U Srbiji se svakih 39 sekundi dogodi jedan hakerski napad. Kao što se to dešavalo u svetu, i kod nas je početak pandemije kovida doneo nove i vešte načine za krađu ličnih podataka, kao i napada na velika preduzeća i institucije.
Skoro svi ti napadi su bezopasni i ne mogu da naprave nikakvu štetu, ali neki su se pokazali neprijatnima, pa čak su verovatno i uzrokovali štetu. Dodatni problem nastaje i zbog toga što, radi zaštite reputacije mnoga preduzeća ili javne ustanove kriju činjenicu da su bili žrtve hakera.
Među napadima o kojima su informacije procurile u javnost svakako je jedna od najzanimljivijih ona o ransomver napadu na BIG CEE Srbija, podružnici Izraelske kompanije koja se bavi tržnim centrima u Izraelu i Americi. Njih su, navodno, napali jedni poznati hakeri i ukrali im važne finansijske podatke i zatim tražili veliku svotu da ih ne bi obelodanili ili prodali zainteresovanim stranama.
Tekst u slici: Srbija je na 13. mestu po broju sajber napada koji dolaze sa interneta.
Prilikom napada kriminalci imaju razne ciljeve. Nekada im je cilj ostvarenje materijalne koristi preko krađe podataka ili ucena, a nekad je cilj nanošenje štete, prekid rada žrtve.
Kao privatna lica najčešće ćete se susretati sa takozvanim fišing (engl. fishing) napadima čiji je cilj krađa vaših ličnih podataka pomoću kojih se uzima novac sa vašeg računa ili ostvaruje neka druga korist na neki drugi način.
Svim takvim napadima zajedničko je to da će vam hakeri poslati neki mejl ili link koji vodi na neku veb stranicu i da će nastojati da vam taj link ili veb stranica izgledaju kao da su stvarni i bezopasni. Čuvajte se mejlova u kojima vas neko obaveštava da ste osvojili nagrade ili popuste i da samo treba da se ulogujete na svoj nalog. Takvi mejlovi su gotovo uvek isključivo prevara.
A ako slučajno budete žrtva takvog napada i hakeri uspešno provale u vaš nalog koji ima velika ovlašćenja u mreži firme u kojoj radite, šteta bi lako mogla postati milionska, pa i još teža.
Naziv ove vrste napada dolazi od engleskih reči za otkup, ucenu (engl. ransom) i ver od softver (emgl. software). S obzirom na to da su ovakvi napadi usmereni na velika preduzeća ili bogataše, mnogo korisnika računara misli da nisu u opasnosti, ali tu se grdno varaju.
Naime, fišing i ransomver su vrlo često u tesnoj vezi zbog toga što će sajber kriminalci koristiti fišing kao tehniku kojom će ostvariti pristup mreži vaše firme. Nakon što to ostvare, oni firmi šifriraju njene sopstvene podatke i tako onemogućavaju poslovanje, prete objavljivanjem podataka, pa čak i njihovim uništenjem. Ako firma pristane na otkup, platiće određenu svotu u kriptovaluti i haker im šalje šifru kojom će dešifrirati svoje podatke.
Pomenimo još i napade kojima je cilj da sruše neki veliki sistem. Oni se u pravilu sprovode tako da se napadači opremaju velikim brojem računara s pristupom internetu i zatim koordinisano, svi odjednom, pristupaju nekom važnom računaru ili servisu.
Nakon što napadnuti računar dobije na stotine puta više zahteva nego uobičajeno, on ne može više da obradi legitimne i dobronamerne zahteve koji su možda u tom trenutku i važni za funkcioniranje nekog velikog sistema, a nekada tako napadnuti računari moraju potpuno da prestanu da rade.
Ove napade ne koriste samo hakeri kojima je cilj materijalna korist nego i aktivisti koji tim činom protestuju protiv određene politike ili preduzeća. Međutim, treba imati na umu da su to ozbiljna krivična dela i da mogu imati nesagledive negativne posledice.
Osim onih najgorih koje smo naveli, na internetu vreba još mnogo opasnosti. Iako ovi drugi po pravilu imaju malo manje teške posledice nego što je to slučaj s onima koje smo prvo naveli, ni njih nikako ne treba shvatati olako.
Tekst u slici: Sajber napadi u Srbiji nanose veliku ekonomsku štetu čitavoj zemlji, pa i malim i srednjim preduzećima ponaosob.
Republika Srbija prepoznala je potrebu da se na nacionalnom nivou pozabavi problemima sajber sigurnosti i zbog toga je donela Strategiju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala za period 2019–2023.
Osim što je ona temeljni dokumenat kojim se definiše i planira borba protiv sajber kriminala, treba pomenuti i da je strategija potpuno usklađena sa kompatibilnim programima u Evropi i u Svetu i tako obezbeđuje i visok nivo integrisanosti u međunarodnu saradnju.
Ali bez obzira na to koliko dobar nacionalni program imamo, ništa ne može nadoknaditi ličnu odgovornost i svako je odgovoran za svoju sopstvenu bezbednost. Već i sasvim mala količina odgovornosti može veoma pogodno uticati na vašu bezbednost i zato vam preporučujemo da obavezno proučite kako da napravite lozinku koju hakeri neće lako probiti i šta sve možete da uradite da svoje malo ili srednje preduzeće zaštitite od sajber kriminala.
Svakako, u mnogim neprijatnostima koje mogu da utiču na rad komapnije, uvek je dobrodošlo osiguranje za mali biznis kao i naš proizvod osiguranje mašina, objekata, računara, tehnike i građevinske opreme.
Želite da čitate još korisnih tekstova o uspešnom vođenju komanije? Evo nekoliko ideja:
Kako da zaposleni postanu ambasadori vašeg brenda
Kako da prednosti Instagrama iskoristite za poslovanje
Top 10 saveta za bezbedno poslovno putovanje
