Bavljenje sportom može nas održati u formi i zdravim, koliko god da imamo godina. Međutim, ne smemo zaboraviti da se naši vrhunski sportisti pažljivo pripremaju kako bi izbegli povrede
Bavljenje sportom pomaže nam da ostanemo u formi i zdravi, koliko god da imamo godina. Međutim, ne smemo zaboraviti da se vrhunski sportisti pažljivo pripremaju za fizičku aktivnost kako bi izbegli povrede.
Više od šest miliona Evropljana godišnje završi u bolnici zbog sportskih povreda, s tim da se 40% tih povreda dešava van treninga. Kod nas čak 2,3% stanovništva doživi povrede koje su povezane sa nekom aktivnošću kojom se bavimo u slobodno vreme.
Oko trećine sportskih povreda u Evropi događa se adolescentima i mladima (starosti između 16 i 24 godina), pri čemu se većina, 60% njih, javlja, naravno, tokom bavljenja sportom. Povrede kod kuće, u slobodno vreme i sportske čine 73% svih povreda koje se leče u bolnici.
Sportovi koji izazivaju najviše povreda su timski sportovi sa loptom, ponajviše fudbal, i njihov doprinos je 44% svih sportskih povreda zbog kojih se završi u bolnici.
Dakle, šta treba da uradimo da bismo se i dalje bavili omiljenim sportom bez povređivanja?
Bez obzira na subjektivni osećaj da ste u odličnoj formi ili pak pomisao da ćete samo malo vežbati, zagrevanje vam je neophodno, i tačka. Mišiće lagano zagrevajte najmanje pet do deset minuta. Ali nemojte žuriti! Počnite polako, a onda postepeno pojačavajte tempo. Podjednako je važno da i na kraju vežbanja ohladite mišiće na pravilan način. Čak i kad jedva čekate da odjurite pod tuš, poslednjih pet do deset minuta ostavite za laganije vežbe.
Slušajte svoje telo, upoznajte fizičke granice i ako ste u srednjim godinama ili stariji, budite nežni prema sebi. Kad krenete na novi sport, ili ako dugo niste bili aktivni, treba da se vraćate u formu laganim tempom. Izdržljivost i snagu povećavajte postepeno. Istezanje posle mečeva ili treninga treba da bude sastavni deo svačijeg dnevnog fitnes plana.
Ne zaboravite da pijete dosta vode – tečnost je izuzetno važna jer dehidratacija može značajno da umanji mentalnu i fizičku formu.
Za neke sportove, naročito za one koji podrazumevaju fizički kontakt, neophodna je odgovarajuća zaštitna oprema za osetljive delove tela. Ne zaboravite čvrstu obuću koja vam može pomoći da sprečite uganuće gležnja. U mnogim sportovima postoje tehnike koje mogu značajno smanjiti rizik od povreda mišića, tetiva i kostiju.
To je takođe važno u teretani, gde uvek stručna lica mogu da vas posavetuju o bezbednom i efikasnom korišćenju sprava.
Biciklisti – koristite postavljene rukavice, pazite na ručne zglobove da ih ne udari volan, promenite gumu na volanu da biste smanjili stres mišića koji se previše koriste, istegnite ruke i zglobove pre vožnje.
Hajkeri – za ovu vrstu pešačenja u prirodi obavezna je dobra obuća – planinarske čizme ili nepromočive patike – koja će štititi skočne zglobove od povreda pri hodanju po neravnom terenu, uz to potrebno je imati i štapove koji obezbeđuju telu ravnotežu, što sprečava broj okliznuća i padova.
Trkači – proverite da li vam čarape pristaju i da li su dobre debljine da biste izbegli žuljeve i iritaciju stopala, pobrinite se da vam patike dobro podupiru skločne zglobove i da im đonovi nisu neravni ili izlizani.
Niste ni Supermen ni Čudesna Žena. Nema ničeg lošeg u tome da se odmorite tokom treninga i mečeva. I uglavite u raspored pauzu od treninga – najmanje jedan dan u nedelji i jedan mesec u godini. Svakako morate da imate na umu da godine nose svoje! Ako ste u srednjim godinama ili stariji, povrede vas vrebaju daleko češće nego kada ste bili mladi i zato pamet u glavu!
A ako i posle svega ovoga i dalje mislite da vam ne trebaju ni zagrevanje ni istezanje, najmanje šta možete da uradite je da uzmete za sebe jednu poštenu polisu osiguranja od nezgode!
Pročitajte i:
7 zdravstvenih trendova koji mogu da promene svet
10 zdravih navika za sprečavanje virusnih infekcija
Četiri vrste osiguranja za aktivan život
