Ne obraćate pažnju na svaki dinar koji potrošite? Predstavljamo vam pravilo 50-30-20 odsto za kategorizaciju troškova.
Brojite svaki dinar pa opet na kraju meseca ne znate gde su vam pare otišle? Nešto tu kao da nije u redu…
Da li ste možda već čuli za pravilo budžetiranja 50-30-20?
Ovo pravilo popularizovale su američka senatorka Elizabet Voren, predsednički kandidat 2020. godine i stručnjak za bankrot i njena ćerka, Amelija Voren Tjagi. Njih dve su 2005. godine zajednički objavile knjigu pod nazivom Vaše bogatstvo: isplanirajte finansije za ceo život (izvorni naziv je All Your Worth: The Ultimate Lifetime Money Plan, knjiga nije prevedena na srpski jezik) u kojoj je ovo pravilo objašnjeno do detalja. Čak i nakon više od petnaest godina, ovo pravilo je i dalje delotvorno i privlači pažnju zbog svoje jednostavnosti.
Ako ste jedna od osoba koja ne voli da broji svaku paru, onda je ovo pravilo savršeno za vas. Saberete li trenutne potrebe i buduće želje, dobićete odličnu računicu koja će vam pomoći da dodatno uštedite i uživate u životu. Evo kako to da učinite.
Prema ovom planu budžetiranja, neto prihode treba da odvojite od bruto zarade i da ih podelite na sledeći način:
A kako ovo pravilo 50-30-20 odsto funkcioniše? Pogledajmo malo detaljnije.
Prema ovom pravilu planiranja budžeta, polovina neto prihoda troši se na osnovne potrepštine. Ali šta su zapravo naše potrebe? U osnovne potrebe spada sve ono što nam treba da preživimo: hrana, prevoz, pokućstvo i komunalije (voda, struja i sl.).
Pošto postoji mogućnost da se neke stvari zakomplikuju i preklapaju, hajde da pogledamo šta to zaista znači u praksi:
Kada uzimate kredit za stan ili kuću na primer, obično ste u obavezi da određeni iznos za otplatu odvajate svakog meseca. Taj iznos takođe spada u potrebe. Međutim, postoje i druge manje vrste dugova koja mogu da se preusmere u kategoriju od 20% (videti u daljem tekstu).
Sa osnovnim komunalijama je bar lako – to su osnovne potrebe. Međutim, šta je sa internetom? Recimo, ako radite od kuće i potrebna vam je stabilna i sigurna veza, onda i to spada u potrebe. Ali, ako internet koristite prevashodno za slobodno vreme, kao što su društvene mreže ili igranje igara, to onda spada u želje, a to nisu najosnovnije potrebe. Razmislite dobro pre nego što kategorizujete aktivnosti i budite iskreni prema sebi.
Ako ste uspešno prošli prethodnu fazu sa kategorizacijom osnovnih potreba, možda je vreme da razmislite o većim stavkama u budžetu. Recimo, da li bi možda bilo korisno da pređete u manji stan kako biste uštedeli? Da li možete da smanjite brzinu protoka interneta, a da to ne utiče previše na vas? Da li možete da vozite manji ili jeftiniji automobil? Možda niste ni svesni toga gde sve možete da uštedite.
Blago vama! Pre nego što i pomislite da ušteđevinu potrošite na neku impulsivnu kupovinu, razmislite o tome da taj novac preusmerite u budžet rezervisan za štednju.
Iako se nalazi na poslednjem mestu pri navođenju naziva pravila od 50-30-20 odsto, štednja nije nimalo nevažna stavka. Zapravo, druga je po važnosti. Dodatna otplata dugovanja, fond za crne dane, različite vrste štednje i penzijski fond – sve su to stvari koje potpadaju u ovu kategoriju, a odnose se na obezbeđivanje budućnosti.
Ako je mesečni iznos dugovanja naročito visok ili ako smatrate da ne postižete ciljeve u pogledu štednje dovoljno brzo, možda je vreme da umanjite stavke za osnovne potrebe ili želje. Recimo da želite da povećate osnovicu za penzijski fond – to će vam se sigurno isplatiti na duži rok. Samo je potrebno da sebe ubedite u to kako biste izgradili čvrstu volju i odoleli iskušenjima.
Ako imate nagomilana dugovanja ili uopšte nemate fond za crne dane, krajnje je vreme da to uredite. Dugoročni ciljevi ne smeju se nipošto zanemarivati. Što pre počnete da štedite, to bolje po vas jer će i na minimalne iznose kamata na štednju polako početi da se nagomilava.
U ovom trenutku važno je naglasiti da u ovu kategoriju spadaju samo fond za crne dane, ulaganja u penzijski fond i štednja za važne kupovine (kao što su kupovina većeg stana, u slučaju proširenja porodice, ili recimo venčanje). Ako planirate da štedite za letovanje ili zimovanje, ili pak novi auto – te stavke idu u kategoriju želja.
Prelazimo na htenja i fine stvari. To ne moraju nužno biti luksuzna odeća ili zabavne aktivnosti. To su sve one stvari koje ulepšavaju život. Ako ste do sada trošili više od 30% budžeta na ispunjavanje sopstvenih želja – vreme je da skrešete troškove. Dobro razmislite bez čega možete da živite.
Možda ne zvuči tako, ali ovo je izuzetno važna stvar. Naravno da možete da sve potrošite na druge dve kategorije. Ali ako ne ostavljate budžet i za sopstvene želje, to može imati loše posledice. Ako se osećate iscrpljeno i ne vidite nikakvu radost u životu, to se može negativno odraziti na vaše psihičko zdravlje. Zato morate da imate i fond za sve one male stvari koje čine život. Na njih ide 30%, bez osećaja krivice.
Za početak izračunajte prihode i rashode. Potom rashode svrstajte u odgovarajuću kategoriju. Ako imate tu mogućnost, pogledajte izvod iz banke kako biste bili potpuno sigurni gde šta pripada. Neke aplikacije za e-bankarstvo čak nude kategorije, da se ne biste mučili.
Na kraju obračuna ćete najverovatnije videti da troškovi ne potpadaju pod ove tri kategorije, odnosno da ih prevazilaze. Ako su ukupni troškovi veći ili manji od prihoda – ne brinite. Bilo bi stvarno čudno da već nesvesno primenjujete ovo pravilo. Međutim, od sada pa nadalje moći ćete da bolje upravljate kućnim budžetom i da novac ostavljate za prave stvari.
Ne brinite čak i ako ne uspete da baš svaki put uklopite sve – zato ovo i radite. Učite polako kako bi se trud isplatio u budućnosti. Uložite u plan smanjenja troškova već danas. Vremenom ćete se sigurno navići.
Delimo sa vama i dodatne savete koji vam mogu pomoći da pravilno upravljate novcem:
Najbolje investicije za svakodnevne štediše
Kako upravljati ličnim finansijama
Kako uštedeti novac za kupovinu stana
