U ovom blogu saznaćete koji su simptomi sindroma izgaranja na poslu i kako da sprečite da se pretvore u ozbiljan problem.
Premda se svako može s vremena na vreme osećati umorno i bezvoljno, izraz „izgaranje na poslu’ odnosi se konkretno na fizičke i mentalne simptome čiji je uzrok poslovni stres.
Godine 2019. Svetska zdravstvena organizacija klasifikovala je izgaranje na poslu u Međunarodnoj klasifikaciji bolesti i definisala ga kao ishod „hroničnog stresa na poslu kojim se neuspešno upravlja“.
Izgaranje na poslu može da utiče na osobu na tri načina:
Nedavna istraživanja otkrivaju da je rizik od pojave sindroma izgaranja delimično povećan usled pandemije, tokom koje su privremeno zatvaranje kancelarija i ograničenja u pogledu kretanja i društvenih okupljanja dramatično uticali na ravnotežu između poslovnog i privatnog života, kao i na poslovno okruženje.
Prema anketi organizacije Statista obavljenoj u Evropi 2021. godine, 66% stanovnika Poljske izjavilo je da izgara na poslu ili je na ivici toga, što ih čini zemljom sa najvišim procentom u Evropi. U Češkoj je taj procenat iznosio 59%, dok je u Francuskoj i Velikoj Britaniji zabeleženo oko 45–46% ljudi koji su prijavili ovaj problem, uprkos tome što su ove zemlje bile na nižem kraju skale u poređenju sa ostatkom Evrope. Ni kod nas situacija nije mnogo bolja – Sindikat nezavisnost navodi da se 66% radnika u Srbiji bori sa sindromom izgaranja na poslu ili da je na ivici istog.
Kao i sa svakom bolešću ili oboljenjem, ključno je razumevanje načina na koji možemo da sprečimo nastanak problema. U slučaju izgaranja, to podrazumeva obraćanje više pažnje na zdravlje i kako na njega utiče posao. Prema istraživanju obavljenom u Nemačkoj, Italiji, Španiji i UK, 65% anketiranih sada više uzima u obzir zdravlje prilikom donošenja odluka.
U ovoj korisnoj infografici nudimo vam strategije za pomoć u sprečavanju simptoma izgaranja na poslu, uočavanje ranih naznaka i rešavanje pri pojavi prvih simptoma.
Pročitajte i:
