Od recikliranja plastike do preprodaje odeće, brojni su načini na koje ljudi širom sveta mogu da naprave male promene pogodne za životnu sredinu koje mogu pozitivno da se odraze, kako na mikro/lokalnom tako i na globalnom planu. U istraživanju o motivima i stavovima potrošača prema zelenim proizvodima pokazano je i da je zdravlje najvažniji motiv domaćih potrošača za kupovinu zelenih proizvoda. Premda su potrošači primarno motivisani zdravstvenim aspektima, istraživanje pokazuje da se ekološki razlozi za zabrinutost, tačnije briga o životnoj sredini, takođe javlja kao važan motiv za kupovinu.
Povišen stepen svesti i poštovanja prirode takođe je povezan sa opštim ljudskim dobrom, uključujući poboljšanje mentalnog zdravlja, bolje fizičko zdravlje, pa čak i smanjenje nivoa stresa. Mentalne, fizičke i emotivne pogodnosti takođe su značajne s obzirom na preporuku SZO da se što više teži životu najmanje 300 metara udaljenom od zelenih površina.
Pa ipak, u urbanim sredinama nije lako pronaći šume, parkove i drveće. Takav prostor obično košta zbog održavanja, a bašte su veoma skupe. Ako živite u stanu, već je dodatna prednost imati balkon ili terasu. Primera radi, u Beogradu je u pogledu sveukupne zelene infrastrukture približno 18,7% grada pokriveno zelenišom. To obuhvata parkove, bašte i druge zelene površine koje su nažalost okružene sve većim brojem gradjevinskih objekata. (prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu).
Zato ako imate pristup bašti, balkonu ili terasi, razmislite o transformisanju tog prostora u pravu malu gradsku oazu koja će vam pomoći da poboljšate fizičko i mentalno zdravlje, ali i doprineti održivom načinu života čak i sa ograničenim budžetom. Stoga smo vam pripremili sledeće primere i ideje koje možete uzeti u razmatranje ako razmišljate u ovom pravcu.
Pre nego što krenete u projektovanje prostora, prvo procenite stvarni potencijal vaše bašte ili terase. Pored utvrđivanja realnog budžeta, u vidu morate imati neke osnove pre nego što uložite vreme, novac i trud u ovaj zeleni projekat.
Utvrdite veličinu dostupnog prostora. Napravite nacrt na papiru ili u elektronskom obliku i crtežom napravite početne ideje željenog izgleda. Uzmite u obzir i visinu plafona, kao i spratnost vašeg prostora i nivoe koje možete potencijalno da dodate.
Da li je težina balkona ograničena? Ako jeste, proverite nosivost nameštaja ili zemljanih posuda i žardinjera koje potencijalno mogu predstavljati rizik.
Mikroklima na balkonu će biti jedinstvena jer zavisi od brojnih faktora, kao što su osunčanost, toplota, vetar, senka i klima kraja u kome živite. To znači da neće biti isto na severu Srbije, u Vojvodini, gde je kontinentalna klima sa toplim letima i hladnim zimama, u centralnoj Srbiji, gde je umereno kontinentalna klima sa sva četiri godišnja doba, i na jugu Srbije, gde je klima više nalik mediteranskoj, što znači da su i temperature više, kao i broj sunčanih sati godišnje.
Na balkonima obično ima umereno sunca i toplote, tako da se i biljke moraju prilagoditi temperaturnim uslovima. Vetar može da varira u zavisnosti od godišnjeg doba i spratnosti, tako da se kao barijera mogu iskoristiti žbunaste biljke u žardinjeri. Ako je balkon u senci, izbor biljaka treba prilagoditi i tom aspektu, naročito tokom jeseni i zime.
Potražite biljke koje nisu samo lepe na oko, već koje mogu upotpuniti prostor na više načina. Šarene biljke poboljšavaju dotok serotonina, dok razgranata vinova loza može zaštititi od radoznalih pogleda. U zavisnosti od lokacije, biljke koje privlače medonosne pčele (kao što su lavanda, žalfija i majčina dušica), leptire (jorgovan i ehinacea), ptice (suncokret), korisne insekte (kao što su bubamare i zlatooke koje kontrolišu štetočine na balkonu) mogu doprineti biodiverzitetu i napraviti pravu malu održivu oazu.
Ako imate dovoljno prostora za nameštaj, police ili paravane, prionite na posao. Potražite čvršće prirodne materijale iz održive proizvodnje, kao što je bambus, ili pak iskoristite polovni nameštaj koji možete prešmirglati i prefarbati kako bi se prilagodio novom okruženju. Udahnite nov život starim policama tako što ćete na njih poređati šareno cveće ili iskoristite kantice od sira kao saksije. Stolice i stolovi na rasklapanje odlična su opcija ako je balkon prašnjav i ako želite da uštedite na prostoru.
Bez obzira na veličinu dostupnog prostora, uvek imate mesta za mini-povrtnjak.
Jagode su popularan izbor i mogu da rastu gotovo bilo gde; čeri paradajz je kao stvoren za balkone i terase, a krastavci rastu vertikalno, što ih čini savršenim za mali prostor. Paprike mogu da rastu i u manjim saksijama i na toplijoj klimi, dok zelena salata brzo raste i to više puta u sezoni. Rotkvice takođe brzo rastu i to za gotovo mesec dana, bosiljak buja na toplom i osunčanom mestu, a vlašac može da raste čak i u hladovini. Korijander traži osunčanost i obilato zalivanje, dok peršun može da raste i na suncu i u hladu. Nana vrlo brzo izraste, ali može da postane i invazivna, tako da je bolje držati je u saksiji.
Život u gradu obično podrazumeva ograničenje prostora, tako da balkon treba maksimalno iskoristiti. Možete premestiti trpezariju napolje ili tamo obavljati kućne poslove, poput sušenja veša. Razmislite i o solarnim panelima ako imate sredstva kako biste poboljšali održivost prostora.
Iskorišćavanje kišnice za zalivanje odlična je opcija ako želite da smanjite potrošnju vode u domaćinstvu. I ne samo to – biljke koje su direktno izložene vremenskim uslovima mogu se same navodnjavati dok niste tu da ih zalivate.
Urbani balkoni obično se mogu koristiti i danju i noću, tako da osvetljenje doprinosi maksimalnoj iskorišćenosti prostora. Koristite LED sijalice, solarne lampe ili pak sveće od prirodne soje ili pčelinjeg voska kako biste se u potpunosti opustili u prirodnom okruženju (sveće uvek ugasite ili koristite fenjer kada niste na terasi zbog opasnosti od požara).
Spoljašnji prostor je savršen za kompostiranje. U posudu za kompostiranje dodajte isečeni karton i papir kako biste ga obogatili ugljenikom, zatim redovno baštensko gnojivo, poput ostataka trave, lišća i orezanog granja koji sadrže azot, kao i koru od povrća (poput krompira, šargarepa i cvekle, ili pak ogriske jabuka, koru od banane), soc iz kafe i kesice čaja kako biste ubrzali proces kompostiranja azotom, ali i izmrvljene ljuske od jajeta kao izvor kalcijuma i balansiranja pH nivoa. Kompost zatim iskoristite za đubrenje biljaka kako bi što duže ostale zdrave, uhranjene i održive.
Ukoliko Vam se svideo naš tekst o ulepšavanju Vašeg zelenog kutka, pročitajte još neke i saznajte dosta korisnih saveta za vaš dom:
Najčešći uzroci vlage u kući kako ih se rešiti