Putujte pametnije, trošite manje

Mlađe generacije ne misle da je imati automobil podrazumevana stvar, već usvajaju fleksibilnije navike kako bi se izborile sa rastućim troškovima i ograničenjima u gradovima, ali i zaštitile životnu sredinu. 

Kada je u pitanju kretanje po gradu, ljudi su donedavno imali samo dve opcije: vožnju automobilom ili javni prevoz. Sada se stvari ubrzano menjaju, a novi oblici mobilnosti postaju svakodnevica. Za stanovnike gradova ili turiste koji putuju po urbanim sredinama, sada postoji širok spektar alternativa. 

Ključni faktor je sledeći: dok smo u prošlosti imali samo automobil, danas imamo daleko širi izbor. 

Razlog za to je što društvo prolazi kroz veliku tranziciju u pogledu mobilnosti: sve više izbegava motore koji zagađuju, i umesto njih bira zelenija i održivija rešenja. Ova promena takođe ima i društvenu dimenziju, pri čemu novi načini putovanja pokazuju promenu u vrednostima ljudi, a društvo sada ima različite mehanizme i strukture da te vrednosti ispolji. 

Pre više od jednog veka, nastao je umetnički i filozofski pokret zvani futurizam, u okviru koga je tradicionalni automobil, sa pogonom na fosilna goriva, smatran simbolom modernosti. Danas je situacija obrnuta. Sada koncept ekonomičnije i održivije urbane mobilnosti postaje sve popularniji, naročito među mladima. 

Kakva je budućnost mobilnosti? 

Promene se ne dešavaju preko noći, posebno kada se odnose na duboko ukorenjene navike društva. Zato su automobili i dalje veoma česta pojava: prema Ipsosovoj studiji, 87% Evropljana poseduje automobil, a 84% ga koristi svakog dana. 

Međutim, drugi podaci pokazuju da se situacija menja, i da interesovanje za električna vozila raste. 

Prema podacima Asocijacije evropskih proizvođača automobila (ACEA) iz januara 2026, električni automobili su u Evropskoj uniji imali tržišni udeo od 17,4% u 2025, u odnosu na 13,6% u 2024. Hibridni električni automobili činili su 34,5% tržišta, zadržavši svoju popularnost kod vozača u EU. Međutim, kombinovani tržišni udeo automobila na benzin i dizel pao je na 35,5%, sa 45,2% u 2024. 

Tu je i sve veća upotreba bicikala i trotineta, posebno električnih, koji ponovo postaju popularni: danas svaki peti Evropljanin poseduje bicikl, 42% korisnika koristi e-bicikl češće nego pre pet godina, a 32% planira da ga koristi još više u budućnosti. 

Svedoci smo promene načina razmišljanja, ljudi se udaljavaju od vozila sa pogonom na fosilna goriva i sve više biraju električne, čistije i održivije alternative. 

Trend je jasan: ljudi se okreću električnim rešenjima koja troše manje energije i bolje se uklapaju u viziju urbane mobilnosti sa manje buke i zagađenja. 

U centru ove promene je održivost, naročito kada se mladi pitaju, a tu su i niži troškovi i veći nivo efikasnosti. Automobili takođe imaju i druge probleme, kao što su zagađenje, troškovi održavanja i praktični problemi kao što je parking. 

Generacijsko pitanje - ali i pitanje troškova i prilika 

Zbog toga ne čudi što je ova promena u načinu razmišljanja na temu mobilnosti posebno izražena među mlađim generacijama. 

Istraživanja u EU potvrđuju da ljudi uzrasta od 18 do 34 godine sve više biraju alternativne oblike mobilnosti. U ovoj starosnoj grupi, 72% koristi javni prevoz, a 50% koristi klasičan bicikl. 

Kao što smo već rekli, automobil i dalje ima važnu ulogu, ali kod mladih je posebno aktuelno pitanje troškova: prema podacima Federalnih rezervi SAD, ova starosna grupa ima veći nivo duga nego prethodne generacije, što čini smanjenje troškova neophodnim i utiče i na izbor saobraćajnih sredstava.  

Istraživačka kompanija „Transport & Mobility Leuven“ (TML) ističe da, iako električna vozila postaju sve pristupačnija, sa sve većim brojem modela sa cenom ispod 30.000 evra, početna cena i dalje predstavlja prepreku za masovniju upotrebu. Zbog toga beneficije poput poreskih olakšica i podsticaja pri kupovini električnih automobila mogu biti ključni alat za dalje ubrzavanje rasta ovog tržišta. 

Situacija je sledeća: s jedne strane postoji snažan trend prelaska na opcije za putovanje koje su zasnovane na električnoj energiji; s druge strane, ekonomski faktor i dalje u određenoj meri usporava ovaj proces. 

Razlozi za ove nove stavove 

Zašto su mlađe generacije spremnije da se odreknu automobila u poređenju sa starijima? 

• Ekološki razlozi:

  Prema anketama, 69% njih oseća krivicu zbog uticaja automobila na životnu sredinu. Iz tog razloga, radije prihvataju ekološka rešenja. 

• Ekonomski razlozi

  : Ove promene nisu izazvane samo vrednostima, već i finansijskim brigama, pa su spremniji da pređu na električna rešenja kako bi smanjili troškove prevoza.  

• Bezbednosni razlozi:

  Među mladima raste interesovanje za sisteme osiguranja povezane sa „mikromobilnošću“. Ovaj rastući trend pokazuje da se deo lične potrošnje preusmerava ka rešenjima za osiguranje povezanim sa zelenijom mobilnošću.  

• Promena mentaliteta:

  mladi su sve manje zainteresovani za automobile kao prevozno sredstvo, ali i kao finansijsku obavezu. Ideja putovanja biciklom ili javnim prevozom takođe podržava viziju gradova koji su manje haotični, bezbedniji i održiviji.  

Budućnost mobilnosti 

Sve ove promene u navikama putovanja usklađene su sa jasnom evropskom vizijom, čiji je cilj da mobilnost učini održivijom i zelenijom. 

Jedan od ključnih ciljeva jeste da do 2030. godine na evropskim putevima bude najmanje 30 miliona automobila sa nultim emisijama štetnih gasova. A na dugoročnom planu, cilj je da do 2050. godine  gotovo svi automobili koriste održive izvore energije i da ne proizvode emisije štetnih gasova. 

Ova transformacija zahteva stvaranje sistema mobilnosti i saobraćaja koji nije samo zeleniji i manje štetan po životnu sredinu, već i inovativniji, digitalniji i bolje prilagođen stvarnim potrebama ljudi.  

Jer pametnija mobilnost ne znači samo izbor čistijih ili jeftinijih načina putovanja. Ona podrazumeva i lakše upravljanje samim konceptom mobilnosti, veću fleksibilnost i veću sigurnost u svakodnevnom životu. Kako se navike menjaju, osiguranje automobila ostaje centralni deo ovog ekosistema: ono pruža zaštitu ljudima u jednoj od najvažnijih oblasti svakodnevnog života i pomaže im da se suoče sa praktičnim rizicima povezanim sa načinom na koji se kreću, bilo automobilom, skuterom ili drugim oblicima mobilnosti koji su tek u nastajanju. 

Zbog toga se budućnost mobilnosti ne odnosi samo na vozila, infrastrukturu ili tehnologiju. Ona obuhvata i usluge koje će biti prilagođene novim modelima ponašanja, i ponuditi ljudima bolji izbor, čineći svako putovanje jednostavnijim i bezbednijim, ali i bolje usklađenim sa današnjim načinom života. U svetu u kome mobilnost postaje sve održivija, sve digitalnija i sve više predstavlja stvar ličnog izbora, odgovarajuća podrška može da pomogne ljudima da putuju sa više samopouzdanja, kojim god putem da idu. 

Kakva je situacija kod nas?

Postoje dve stvari koje uglavnom karakterišu većinu automobila na srpskim putevima: stari su, i veliki zagađivači. 

Sa takvom situacijom nije lako sprovesti efikasne mere za modernizaciju i unapređenje održivosti fonda vozila u Srbiji. Ipak, državne institucije ulažu napore da reše ovaj problem, uprkos značajnim izazovima. 

Vozila na putevima u Srbiji su među najstarijima u Evropi 

Prosečna starost automobila u Srbiji iznosi oko 17 godina. Vozila starija od 10 godina čine približno 76% ukupnog fonda vozila, dok automobili mlađi od šest godina predstavljaju svega 7%. 

Poređenja radi, na nivou Evrope vozila slične starosti čine oko 44% ukupnog fonda vozila. U pojedinim ruralnim delovima Srbije prosečna starost vozila dostiže čak 20 godina. 

Automobili su i dalje definitivno najzastupljeniji vid prevoza. Kada je u pitanju registracija vozila, u prvom tromesečju 2026. u zemlji je registrovano 40.000 novih vozila. Istovremeno je zabeležen porast broja saobraćajnih nezgoda, sa više od 3.000 incidenata tokom prvih meseci godine, što je rezultiralo hiljadama povređenih i značajnim brojem poginulih. 

Jedan od glavnih razloga za ovakvo stanje jeste velika zastupljenost polovnih vozila na srpskom tržištu. Srbija je takođe jedina zemlja Zapadnog Balkana koja i dalje dozvoljava uvoz vozila standarda Euro 3 i Euro 4, odnosno automobila proizvedenih 2000-ih godina. 

Iako ova politika mnogim potrošačima omogućava pristup jeftinijim vozilima, ona istovremeno usporava obnavljanje nacionalnog fonda vozila i otežava zemlji usvajanje savremenih saobraćajnih standarda i unapređenje ekoloških aspekata. Iz tog razloga država već nekoliko godina radi na poboljšanju situacije. 

Aktivnosti države 

Srbija je član Transportne zajednice, međunarodne organizacije koja okuplja Evropsku uniju i šest partnera sa Zapadnog Balkana. Njen glavni cilj je uvođenje pravila, principa i politika transportnog tržišta Evropske unije na Zapadni Balkan kroz usvajanje zajedničkih standarda i najboljih praksi. 

Da bi ostvarila ove ciljeve, organizacija radi sledeće: 

• Pruža administrativnu podršku Ministarskom savetu, Regionalnom upravljačkom odboru, tehničkim odborima i Socijalnom forumu. 

• Učestvuje kao transportna opservatorija, prateći razvoj transportnih mreža širom Zapadnog Balkana. 

• Podržava sprovođenje Agende povezivanja, koja ima za cilj unapređenje transportnih veza kako unutar Zapadnog Balkana, tako i između regiona i Evropske unije. 

Vlada Srbije je najavila planove za postavljanje najmanje 164 stanice za punjenje električnih automobila duž nacionalne mreže auto-puteva u zemlji. Srbija istovremeno nastavlja da sprovodi politike usmerene na podršku električnoj mobilnosti i postepeno usklađivanje domaćeg transportnog sektora sa evropskim standardima. 

Međutim, s obzirom na to da su automobili i dalje nezaobilazni u svakodnevnom životu u zemlji, pouzdano i sveobuhvatno osiguranje automobila i dalje igra ključnu ulogu. Kvalitetno osiguranje pruža vozačima veću sigurnost i mir.