Nevidljivo i bez mirisa, zagađenje vazduha je tihi ubica odgovoran za preko 4,2 miliona smrtnih slučajeva u svetu godišnje. S obzirom na to da danas sve više ljudi živi u gradovima, sve ga je teže izbeći – studije sugerišu da ono pogađa 90% svetske populacije.

Šta je zagađenje vazduha?

Kao mešavina gasova i čvrstih čestica u vazduhu, zagađenje vazduha obično obuhvata prašinu, plesni (tj. njihove spore), polen, emisije hemikalija iz fabrika i izduvne automobilske gasove.

Koji su negativni efekti zagađenja vazduha?

Udisanje zagađujućih materija može značajno uticati na zdravlje, naročito ako ste im izloženi tokom dužeg vremenskog perioda ili ako živite u gradu u kojem je vazduh zagađeniji zbog fabrika i gustog saobraćaja. Glavne bolesti koje se povezuju sa zagađenjem vazduha su rak pluća, srčane bolesti, moždani udar i, najčešće, plućne bolesti – čak 43% smrtnih slučajeva pripisuje se plućnim bolestima čiji je uzrok zagađenje vazduha. 

Kako izbeći zagađenje vazduha?

Saobraćajni špicevi mogu uticati na porast nivoa zagađenja vazduha zbog otrovnih izduvnih gasova. Zato izbegavajte boravak napolju kada je saobraćaj najgušći. Ako morate da izađete, zatvorite prozore u kolima. Ako ste pešak, nosite masku za lice sa oznakom N95 i višom, za adekvatnu zaštitu.

Otidite na lekarski pregled i proverite da li imate neko oboljenje zbog kojeg ste posebno osetljivi na zagađenje vazduha ili bi se moglo pogoršati zbog zagađenja vazduha, kao što je astma, aritmija, osetljivost na alergene ili neka infekcija. Ako imate, lekar može napraviti plan lečenja koji će vam pomoći da zaštitite zdravlje.

Takođe, budite proaktivni i svakodnevno proveravajte lokalne nivoe zagađenja. To možete uraditi na linku zagađenje vazduha, gde se konstantno prati zagađenost u svim većim gradovima i naseljima u Srbiji. Tako ćete moći da planirate boravak na otvorenom i, ako treba, ograničite izloženost zagađenom vazduhu.

Šta sve utiče na zagađenje vazduha?

Najveći zagađivač vazduha je industrija. Industrijalizacija je drastično promenila čovekovu životnu sredinu, kako pozitivno tako i negativno.

Putnički automobili godišnje emituju u atmosferu oko 600 kg štetnih materija. S obzirom na to, na proizvođačima automobila je da učine sve što mogu da zaštite životnu sredinu. U našoj zemlji je veliki broj starih vozila, proizvedenih između 1980. i 2000. godine, a njihovi motori sa unutrašnjim sagorevanjem su veliki zagađivači.

Hemijska industrija u atmosferu izbacuje ugljen-monoksid, industrijsku prašinu, amonijak, hlor, flor, olovo, arsen. To su samo neki od agresivnih elemenata koji imaju kancerogeno dejstvo.

Termoelektrane na ugalj značajno narušavaju kvalitet vazduha širom sveta. Iz njihovih dimnjaka se u atmosferu ispuštaju teški metali poput žive ili olova i oni ostaju u vazduhu sve dok se ne vrate na zemlju kišom. Jedna veća termoelektrana na ugalj godišnje emituje nekoliko hiljada tona opasnih zagađujućih materija. Izgradnja novih termoelektrana bi dovela do dodatnog zagađenja atmosfere.

Individualna ložišta i toplane manje snage izvor su takozvanih PM10 i PM 2.5 suspendovanih čestica. Reč je o sitnim česticama prašine koje predstavljaju smesu dima, čađi i drugih štetnih materija. One su naročito opasne i mogu izazvati brojne zdravstvene probleme. Preporuka je da se što više koriste gradski sistemi daljnskog grejanja ili grejanje na gas.

Kako vi možete da smanjite zagađenje vazduha?

Pokušajte da stvari posmatrate dugoročno i promenite navike. Štedite energiju, koristite javni prevoz ili putujte do posla s kolegama u jednom autu i koristite boje i sredstva za čišćenje koji su bezbedni za životnu sredinu.