Saznajte kako poboljšati koncentraciju tokom radnog dana uz manje notifikacija, redovne pauze i bolji san. Male promene za manje mentalnog umora
Mejlovi, sastanci, poruke i stalno prebacivanje s teme na temu mogu vas mentalno iscrpeti iako niste mrdnuli sa stolice. Male promene mogu vam pomoći da zaštitite svoju mogućnost da se skoncentrišete već danas, a takođe mogu pomoći da očuvate zdravlje mozga na duge staze.
Radni dan može da bude prenatrpan čak i pre nego što prvi sastanak počne. Tu su mejlovi koji su stigli tokom noći, kolega vam šalje poruku, u kalendaru ima promena, a onda stiže i notifikacija od porodice. Počnete da radite na dokumentu, zatim vas neko pozove, pa vam stigne poruka na četu, i onda treba da se setite gde ste tačno stali.
Do popodneva, čak i rutinski zadaci postaju naporni. Rečenice čitate po dva puta, zaboravljate zašto ste otvorili neki tab u brauzeru, a čini vam se da vam je glava prepuna. Pitanje je kako da vas jedan takav radni dan ispunjen digitalnim haosom ne ostavi u stanju potpune zbunjenosti i manjka koncentracije. A odgovor je digitalni detoks.
Važno je sačuvati sposobnost da se fokusirate, jer je ona ključna za vaša interesovanja, kontakte s ljudima i nova iskustva, kako danas tako i ususret velikim životnim promenama.
Kada sedite za stolom, to ne znači da vaš mozak nije aktivan. Stalno prebacivanje s jedne aplikacije na drugu, sa video poziva na mejlove, sa jednog problema na drugi zahteva vašu punu pažnju i izaziva zamor.
Studija iz 2025. godine, objavljena u časopisu International Journal of Industrial Ergonomics, pokazala je da je česta posledica rada sa složenim digitalnim interfejsima mentalna preopterećenost, što dovodi do sporijeg rada, češćih grešaka i mentalnog zamora. Jasne smernice u odgovarajućem kontekstu pomogle su ljudima da brže nastave rad na zadatku.
Prema istraživanju OSH Pulse koje je organizacija EU-OSHA sprovela 2025. godine, 37% zaposlenih u EU prijavilo je opšti umor, 29% stres, depresiju ili anksioznost izazvane ili pogoršane poslom, a 44% navelo je izražen pritisak zbog prevelikog obima posla. Problem, dakle, nije samo u „vremenu provedenom pred ekranom“, već i u obimu posla, prekidima i stanju stalne dostupnosti.
Da biste umanjili stres na poslu, odvojite posebno vreme za zadatke koji zahtevaju punu koncentraciju. Trideset ili četrdeset pet minuta rada sa zatvorenim imejlom, ugašenim čet notifikacijama, i telefonom na tihom režimu može da obezbedi dovoljno vremena da završite jedan važan deo zadatka.
Precizno odredite cilj: umesto „rad na prezentaciji“, izaberite „završiti prva tri slajda“. Kada napravite pauzu, ostavite kratku belešku o tome šta je sledeće na redu. Tako ćete imati jasnu polaznu tačku kada se vratite zadatku nakon prekida.
I u komunikaciji je potrebno odrediti prioritete. Ne zahteva svaka poruka momentalan odgovor. Timovi mogu da se dogovore koji kanal služi za hitne poruke, a koje kanale mogu da proveravaju u unapred određenim terminima. Tokom koncentrisanog rada ugasite notifikacije iz četova koji nisu neophodni i podesite uređaje i aplikacije tako da ista obaveštenja ne dobijate više puta. Cilj je da sami odlučujete kada ćete preusmeriti pažnju, i na šta.
Sastanci koji se nižu jedan za drugim stvaraju još jedan oblik napornog prebacivanja pažnje. Jedan razgovor se završava, a drugi počinje pre nego što stignemo da zabeležimo dogovor ili se mentalno odvojimo od prethodne teme.
Napravite pauzu pet ili deset minuta između zahtevnih poziva kada je to moguće. Popijte vode, prošetajte, sklonite pogled sa ekrana ili zapišite sledeći korak - ukratko, odvojite malo vremena za sebe i za mentalni detoks. Otvaranje inboksa na nekom drugom mejlu može da podseća na pauzu, ali mozak i dalje dobija nove informacije koje treba da obradi.
Smernice SZO o mentalnom zdravlju i radu, objavljene 2025. godine, naglašavaju da zdravlje zavisi i od uslova rada i mera koje preduzimaju organizacije. Ako je svaki sat prepun obaveza, ne može jedna tehnika za povećanje produktivnosti sama da reši problem premorenosti.
Oporavak ne mora da čeka vikend. Šetnja tokom pauze za ručak, stajanje tokom telefonskog razgovora, izlazak napolje na nekoliko minuta ili pauza bez ekrana mogu da prekinu duge periode sedenja i izloženosti stalnom naletu novih informacija.
I san mora da se očuva. Notifikacije s posla mogu da drže um zaokupljenim poslom i nakon što zatvorite laptop. Kada je moguće, odredite kada se završava poslovna komunikacija i nemojte da proveravate inboks neposredno pre spavanja.
Ažurirane smernice SZO iz 2026. godine za smanjenje rizika od kognitivnog oštećenja primenjuju pristup koji obuhvata ceo životni tok i uključuju fizičku aktivnost u širi okvir prevencije. Dugoročna perspektiva je važna, ali sve počinje svakodnevnim odlukama, a ne savršenom rutinom za očuvanje zdravlja mozga.
Pored odmora, odvojite vreme za aktivnosti koje na drugačiji način aktiviraju um. Učenje jezika, bavljenje kreativnim hobijem ili istraživanje nepoznate teme pruža priliku za razvijanje novih veština i fleksibilnog razmišljanja. Kontinuirano učenje i društvene veze deo su šireg pristupa očuvanju zdravlja mozga i zdravom starenju. Počnite od nečega što vas zanima, a da to ne pretvorite u još jedan cilj koji morate da ispunite.
Mentalna preopterećenost često dovodi do uvođenja novih stvari o kojima morate da vodite računa: aplikacije za produktivnost, uređaja za praćenje sna ili još jednog sistema za planiranje. Neki alati mogu da budu korisni, ali mogu postati i dodatne obaveze.
Pre nego što uvedete neki od njih, zapitajte se čega biste mogli da se oslobodite. Da li je svaki sastanak neophodan? Da li dva komunikaciona kanala mogu da se spoje u jedan? Može li se zadatak podeliti sa drugima? Može li se rok pomeriti? Može li se neka aktivnost koja se ponavlja pojednostaviti?
Prevencija se ne svodi samo na to da postanete otporniji na pritisak. Ponekad podrazumeva smanjenje pritiska koji uopšte ne mora da postoji.
Dugoročno zdravlje mozga može ostati u drugom planu, bez potrebe da svaki umorni popodnevni trenutak doživljavamo kao zdravstveni problem.
U informativnom dokumentu Evropskog parlamenta iz 2026. godine navodi se da na zdravlje mozga utiču životne navike, faktori iz okruženja i društveni faktori, kao i da je ono povezano sa samostalnošću i kvalitetom života. To ne znači da notifikacije izazivaju demenciju ili da blokovi vremena namenjeni koncentraciji mogu da je spreče.
Ako posao iznova oduzima vreme za san, kretanje, odnose sa drugima, učenje i oporavak, to može da ugrozi aktivnosti koje doprinose zdravlju tokom celog života. Zaštita pažnje već danas olakšava organizaciju svakodnevnog života, dok dugoročna perspektiva pruža još jedan razlog da mentalnu energiju ne smatramo neograničenim resursom.
Kognitivno zdravlje važno je i izvan posla, kada razmatrate lične odluke, pratite razgovor ili učite nešto novo sa samopouzdanjem i elanom. Velike životne promene, poput preseljenja, preuzimanja uloge negovatelja ili pripreme za penziju, mogu doneti nove rutine i odluke. Na širem planu, cilj je da očuvate sposobnost prilagođavanja, ostanete povezani sa ljudima koji su vam važni i nastavite da se bavite onim što vas zanima kako se vaše životne okolnosti budu menjale.
Svako može da izgubi koncentraciju, da na momenat zaboravi neku reč ili oseti da razmišlja sporije nakon napornog dana. Ova iskustva ne treba automatski označavati kao pregorevanje na poslu ili neurološki problem.
Važno je da li je došlo do promene u odnosu na uobičajeno stanje. Da li je umor istrajan i kada se obim posla smanji? Da li se javlja sve češće? Da li počinje da utiče na svakodnevne aktivnosti, razgovore, pamćenje ili uobičajeno donošenje odluka?
Ako promene traju, ako se pogoršavaju ili ometaju svakodnevni život, bolje je obratiti se stručnjaku nego eksperimentisati sa tehnikama za povećanje produktivnosti.
Za one kojima je potrebna podrška, pristup uslugama za brigu o mentalnom zdravlju, kao i programi za skrining i prevenciju, kada su dostupni, mogu da omoguće lakši prelazak sa samostalne brige na dobijanje podrške stručnih lica. Generali može da pruži podršku na tom putu kroz usluge usmerene na prevenciju, mentalno zdravlje i pristup stručnoj zdravstvenoj zaštiti, dok rešenja za dugoročnu negu mogu pomoći ljudima da da bolje razumeju kako da očuvaju zdravlje, samostalnost i kvalitet života u svakom dobu.
Poruke s posla, obaveštenja na studentskim grupama i porodični planovi mogu da vas zatrpaju već dok ste u gradskom prevozu, i pre nego što stignete na posao. Republički zavod za statistiku objavio je da je 90,1% domaćinstava imalo pristup internetu 2025. godine, u odnosu na 88,8% u 2024. godini. Povezanost donosi prednosti, ali su granice važne.
Prema Galupovom izveštaju „Stanje na globalnom tržištu rada za 2026“, 31% zaposlenih u Srbiji prijavilo je da je prethodnog dana osećalo izražen stres. Ovaj podatak ne meri digitalno preopterećenje, ali ukazuje na značaj mentalnog zdravlja. Šetnja po keju, ili u parku, može biti dobar način da se predahne.
Republički zavod za statistiku Srbije pokrenuo je 2025. godine nacionalno istraživanje o preventivnoj zdravstvenoj zaštiti i svakodnevnim zdravstvenim navikama. Bistar um je vredna stvar koju treba očuvati. Total Medic paket kompanije Generali Srbija pruža pomoć u oblasti zdravlja i onlajn konsultacije, dok odabrani paketi uključuju ambulantno lečenje i preventivne preglede. Obim pokrića zavisi od uslova polise i ne treba pretpostaviti da obuhvata psihološku negu.
Bistar um ne zahteva savršenu koncentraciju tokom celog dana. Realniji cilj je da prestanete da svemu posvećujete potpunu pažnju.
Odvojite vreme za jedan zadatak. Smanjite broj nepotrebnih notifikacija. Pravite pauze između zahtevnih aktivnosti. Tokom pauza se udaljite od aplikacija i telefona. Odmaknite se od ekrana. Odredite jasan kraj poslovne komunikacije. Vodite računa o snu. Kada je sam obim posla problem, razmotrite šta može da se promeni, podeli sa drugima, odloži ili ukloni.
Ovakvi izbori mogu da doprinesu tome da radni dan bude manje isprekidan stalnim promenama vašeg fokusa, čime se smanjuje mentalni umor i ostavlja vam prostora za kontakte s ljudima, kao i za vaša interesovanja i odmor. Dugoročno, pouzdane informacije i stručna podrška mogu doprineti mentalnom blagostanju i kvalitetu života.
Svaka životna faza može doneti nova interesovanja, kontakte i prilike. Briga o zdravlju mozga podrazumeva i očuvanje radoznalosti, korišćenje životnih prilika i nastavak ličnog razvoja i aktivnog učešća u životu. Zatvorite danas nekoliko nebitnih tabova kako biste dali sebi oduška i sačuvali snagu za neke veće poduhvate.
